Пређи на садржај

Нема земље за старце (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Нема земље за старце
Филмски постер
Изворни насловNo Country for Old Men
РежијаЏоел Коен
Итан Коен
СценариоЏоел Коен
Итан Коен
Темељи се наНема земље за старце
(Кормак Макар��и)
Главне улогеТоми Ли Џоунс
Џош Бролин
Хавијер Бардем
МузикаКартер Бервел
Директор
фотографије
Роџер Дикинс
Продуцентска
кућа
Miramax Films (САД)
Paramount Vantage (изван САД)
Година2007.
Трајање122 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет25 милиона долара
Зарада171,6 милиона долара[1]
Веб-сајтwww.miramax.com/movie/no-country-for-old-men
IMDb веза

Нема земље за старце (енгл. No Country for Old Men) је амерички крими-трилер филм из 2007. године, који су режирали и написали Џоел и Итан Коен, на основу истоименог романа Кормака Макартија.[2] Главне улоге играју: Томи Ли Џоунс, Џош Бролин и Хавијер Бардем. Филм прати три главна лика: Луелина Моса (Бролин), ветерана Вијетнамског рата и заваривача који наилази на велику суму новца у пустињи; Антона Чигура (Бардем), убицу послатог да поврати новац; и Еда Тома Бела (Џонс), шерифа који истражује злочин.[3] У филму такође глуме Кели Макдоналд као Мосова супруга, Карла Џин, и Вуди Харелсон као Карсон Велс, ловац на главе који тражи Моса и новац који је узео.[4]

Филм је премијерно приказан 19. маја 2007. на Канском филмском фестивалу.[5] Остварио је комерцијални успех зарадивши преко 171 милион долара широм света наспрам буџета од 25 милиона долара и наишао је на позитивне реакције критичара. Рецензенти су нарочито похвалили режију, сценарио и Бардемову глуму, а филм је освојио више награда; четири Оскара (укључујући онај за најбољи филм), три награде БАФТА и два Златна глобуса.[6] Амерички филмски институт и Национални одбор за рецензију филмова су га прогласили за најбољи филм 2007. године.[7][8]

Године 1980. у Тексасу је ухапшен убица Антон Чигур. Он бежи тако што задави шерифовог заменика и украде аутомобил убивши возача пиштољем за убијање стоке. Касније поштеди живот власника бензинске пумпе након што је новчић који је бацио пао на страну коју је изабрао.

У међувремену, Луелин Мос лови вилороге у пустињи. Тамо наилази на место окршаја трговаца дрогом, где проналази неколико лешева, рањеног Мексиканца који моли за воду, дрогу у пикап возилу и, на великој удаљености од места обрачуна, још једног мртвог човека испод дрвета поред актовке у којој се налази 2 долара милиона у готовини. Узима актовку и враћа се кући. Осећајући се кривим, враћа се са водом те ноћи, али открива да је човек умро од задобијених рана. Подиже поглед ка гребену и види двојицу људи са оружјем који га јуре у камиону. Он бежи у реку, пуцајући у човековог пса док га јури. Након што се вратио кући, Мос шаље своју жену, Карлу Џин, да остане са својом мајком.

Чигур је унајмљен да поврати нестали новац, док шериф округа Терел Ед Том Бел почиње да истражује неуспели посао са дрогом. Чигур претражује Мосову кућу-приколицу, користећи свој пиштољ за стоку да разнесе браву на вратима. Мос одлази таксијем до мотела у Дел Рију, где сакрива актовку у вентилационом одводу своје собе. Пратећи уређај за праћење скривен у актовци, Чигур одлази у Мосов мотел и убија групу Мексиканаца. Мос је изнајмио другу собу поред собе Мексиканаца са приступом одводу у којем је сакривен новац. Он узима актовку пре него што Чигур отвори одвод.

Селећи се у хотел у пограничном граду Игл Пас, Мос открива уређај за праћење, али га је Чигур већ пронашао. Њихова пуцњава се прелила на улице, убивши возача камиона, а обојица су тешко рањени. Мос бежи у Мексико, скривајући актовку дуж обале Рио Грандеа. Нортењо бенд води Моса у болницу. Чигур чисти и шије ране украденим залихама. Карсон Велс, ловац на главе, нуди Мосу ​​заштиту у замену за новац, али он одбија. Чигур поставља заседу Велса у његовом хотелу. Телефон звони док Велс преговара за живот. Чигур га убија и јавља се Мосу, обећавајући да ће убити Карлу Џин осим ако му Мос не да новац.

Мос преузима актовку са Рио Грандеа и договара да се састане са Карлом Џин у мотелу у Ел Пасу, где планира да јој да новац и сакрије је од опасности. Мајка Карле Џин несвесно открива Мосову локацију групи Мексиканаца који их прате. Бел стиже д�� мотела у Ел Пасу, само да би открио да су Мексиканци убили Моса. Карла Џин стиже касније и бризне у плач када Бел суморно скине шешир.

Те ноћи, Бел се враћа на место злочина и посматра како је брава на вратима уништена. Бел мисли да се Чигур крије унутра, али када оклевајући уђе, проналази собу празну. Касније, Бел посећује човека по имену Елис и говори му да планира да се пензионише јер се осећа да га је поразило недавно насиље. Елис прича Белу причу у којој је полицајац, Елисов ујак, убијен на свом трему и каже да је регион одувек био насилан.

Карла Џин се враћа са сахране своје мајке и затиче Чигура како чека у спаваћој соби. Чигур каже да мора да испуни свој завет, али јој компромисно нуди да о њеном животу одлучи бацањем новчића, али она одбија његову понуду. Чигур проверава ђонове својих чизама док излази из куће. Док се вози кроз комшилук, на њега налеће други аутомобил и при судари ломи руку. Нуди новац двојици дечака за кошуљу коју ће користити као завој и бежи пешке.

Сада у пензији, Бел дели два сна са својом женом. У првом је изгубио нешто новца који му је дао отац. У другом, док је јахао кроз снежни планински превој, његов отац је јахао поред њега да би припремио логорску ватру.

Глумац Улога
Томи Ли Џоунс шериф Ед Том Бел
Џош Бролин Луелин Мос
Хавијер Бардем Антон Чигур
Кели Макдоналд Карла Џин Мос
Вуди Харелсон Карсон Велс
Тес Харпер Лорета Бел
Бери Корбин Елис
Бет Грант Агнес
Стивен Рут Човек који је унајмио Велса
Џин Џоунс Томас Тејер
Гарет Дилахант Вендел

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]
Награда Категорија[3] Особа[3] Награђен[3]
Оскар Најбољи режисер Џоел и Итан Коен Да
Најбољи филм Скот Радин, Џоел и Итан Коен Да
Најбољи адаптирани сценарио Џоел и Итан Коен Да
Најбољи споредни глумац Хавијер Бардем Да
Најбоља фотографија Роџер Дикинс Не
Најбоља монтажа Родерик Џејнс Не
Најбоља монтажа звука Скип Ливсеј Не
Најбоље миксање звука Скип Ливсеј, Крејг Берки, Грег Орлоф, и Питер Керланд Не

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „No Country for Old Men (2007)”. Box Office Mojo. Приступљено 23. 12. 2007. 
  2. ^ Thompson, Gary (9. 11. 2007). „Creep in the heart of Texas”. Philadelphia Daily News. Приступљено 4. 1. 2004. [мртва веза]; Schwarzbaum, Lisa (7. 11. 2007). „No Country for Old Men”. EW. Архивирано из оригинала 22. 10. 2014. г. Приступљено 4. 1. 2004. 
  3. ^ а б в г 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 939. 
  4. ^ „Нема земље за странце”. Мој Тв. Приступљено 31. 1. 2020. 
  5. ^ McCarthy, Todd (24. 5. 2007). „Cannes' great divide”. Variety. Приступљено 23. 12. 2007. 
  6. ^ „Nominations and Winners-2007”. goldenglobes.org. Архивирано из оригинала 24. 5. 2012. г. 
  7. ^ „No Country for Old Men, Juno named to AFI's Top 10 of year”. CBC. 17. 12. 2007. Архивирано из оригинала 19. 12. 2007. г. Приступљено 22. 12. 2007. 
  8. ^ „National Board of Review: 'No Country for Old Men' Best Film of '07”. Fox News Network. Associated Press. 5. 12. 2007. Приступљено 30. 4. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]